Књижевно-теоријски појмови (3. део)

1. Објективност, фабула, обликовање јунака, приповедање...су неке од одлика овог књижевног рода:

2. Означи одлике лирике као књижевног рода:

3. Драмски сукоб, дидаскалије, монолог и дијалог, подела на лица.... су неке од одлика овог књижевног рода:

4. Опис лица, делова лица, тела, обуће, одеће, покрета, држања...су елементи:

5. Означи краће фолклорне форме:

6. Велика епска форма у којој се приповеда о изузетним личностима и догађајима из прошлости једног народа назива се:

7. Ово је најобимније и најсложеније прозно дело; има развијену фабулу и већи број ликова:

8. Која је ово врста карактеризације књижевног јунака: понашање јунака објашњавају емоције и мисли јунака.

9. Дословно навођење нечијих речи или:

10. Означи синонимни пар:

11. Подругљив говор у којем се мисли супротно од онога што се говори је:

12. Део драме који представља заокружену тематску целину у оквиру драмске радње је:

13. Мањи и споредан догађај у роману, приповеци или драми је:

14. Врста приповетке са мотивима из свакодневног живота; сажета је, а њена радња је усмерена на неки сукоб који тежи разрешењу:

15. Ако мотиви покрећу радњу у књижевном делу, они се називају ДИНАМИЧКИ, а ако је успоравају и задржавају, то су:

16. Преношење једног дела реченице или смисаоне целине из стиха у стих или из строфе у строфу је:

17. Књижевно-научна врста у којој писац из дана у дан бележи своје доживљаје, размишљања и осећања се назива:

18. Која је ово врста карактеризације књижевног јунака: начин на који јунак поступа тумачи се његовим моралним принципима.

19. Песма у којој преовлађују опис природе или неког предела је:

20. Песничка врста која се састоји из 2 катрена и 2 терцине и има укупно 14 стихова, а потиче из италијанске књижевности назива се: