Књижевно-теоријски појмови (3. део)

1. Драмски сукоб, дидаскалије, монолог и дијалог, подела на лица.... су неке од одлика овог књижевног рода:

2. Дословно навођење нечијих речи или:

3. Песничка врста која се састоји из 2 катрена и 2 терцине и има укупно 14 стихова, а потиче из италијанске књижевности назива се:

4. Књижевно-научна врста у којој писац из дана у дан бележи своје доживљаје, размишљања и осећања се назива:

5. Мањи и споредан догађај у роману, приповеци или драми је:

6. Опис лица, делова лица, тела, обуће, одеће, покрета, држања...су елементи:

7. Која је ово врста карактеризације књижевног јунака: понашање јунака објашњавају емоције и мисли јунака.

8. Подругљив говор у којем се мисли супротно од онога што се говори је:

9. Објективност, фабула, обликовање јунака, приповедање...су неке од одлика овог књижевног рода:

10. Ако мотиви покрећу радњу у књижевном делу, они се називају ДИНАМИЧКИ, а ако је успоравају и задржавају, то су:

11. Означи одлике лирике као књижевног рода:

12. Која је ово врста карактеризације књижевног јунака: начин на који јунак поступа тумачи се његовим моралним принципима.

13. Врста приповетке са мотивима из свакодневног живота; сажета је, а њена радња је усмерена на неки сукоб који тежи разрешењу:

14. Преношење једног дела реченице или смисаоне целине из стиха у стих или из строфе у строфу је:

15. Део драме који представља заокружену тематску целину у оквиру драмске радње је:

16. Означи синонимни пар:

17. Ово је најобимније и најсложеније прозно дело; има развијену фабулу и већи број ликова:

18. Велика епска форма у којој се приповеда о изузетним личностима и догађајима из прошлости једног народа назива се:

19. Песма у којој преовлађују опис природе или неког предела је:

20. Означи краће фолклорне форме: