Ко сам ја? (биографије писаца) I

Ко сам ја? (биографије писаца I, осми разред)

Служба речи у реченици – тест

Сличну проверу у Word формату можете преузети ОВДЕ

1. Рођени је Шапчанин и лекар по вокацији. Стварао је у епохи реализма и сматра се зачетником српске психолошке приповетке. Рано је остао без оца, мајка је била стуб породице. Бавио се и хуманитарним радом. Објавио је свега 9 приповедака: Први пут с оцем на јутрење, Све ће то народ позлатити, Ветар, Швабица... Умро је у својој 40. години.

2. Овај песник, драмски писац, новинар, редитељ и сликар је рођен у Мокрину 1932. године. Био је светски путник, а већину свог живота је провео у Новоме Саду. Женио се три пута и имао шесторо деце. На сахрани су читали његову Бесмртну песму. Овај вечити, заљубљени дечак је написао: Плави чуперак, Шашаву књигу, Прву љубав, Степенице страха....

3. Овај песник је рођен у Мостару, у којем је и умро. Један је од највећих српских песника на прелазу из 19. у 20. век. Биографи кажу да је био веома леп и згодан човек, миљеник жена. Његове најпознатије песме припадају или љубавној лирици или су патриотско-социјалног карактера: О, класје моје, Моја отаџбина, Остајте овдје, Ми знамо судбу, Емина...

4. Чувени је српски песник, дипломата и академик, рођени Београђанин. Био је перфекциониста када је реч о слагању стихова, па је стигао да објави свега 2 збирке песама. Права је студирао у Паризу, а по повратку у земљу ступа у дипломатску службу, у којој остаје готово до своје смрти. Написао је укупно 64 песме. Најпознатије љубавне су Искрена песма и Очајна песма, а од патриотских су чувене На Гази-Местану, Симонида, Божур, Наслеђе, Јефимија...

5. Овај бунтовник и револуционар потиче са Змијања. Рођен је 1877. године. Живео је тешко и скромно, често остајући гладан, али је био поносит човек, високо ценећи слободу, коју, на жалост, није дочекао. Студирао је у Бечу словенске језике. Умро је у окупираном Београду 1916. године. Чувена су његова дела: Јазавац пред судом, Јаблан, Кроз мећаву...




6. Велики српски песник, писац и сликар, рођен у Српској Црњи 1832. године, стварао у епохи романтизма. Живео је од сликарства, али је добар део живота радио и као учитељ/наставник. Био је велики емотивац, патриота и бунџија, често се сукобљавајући и са властима и са околином. Умро је у Београду 1878. године, а иза њега су остале чувене песме Отаџбина, Вече, Поноћ, На Липару, Ја сам стена, Орао... Познате слике: Девојка у плавом, На стражи, Караула...

7. Рођени је Шибенчанин, потиче из српске трговачке породице. Део живота је провео у настави, али је доста и путовао Европом, а био је чак и на Северном мору. Био је заљубљиве природе. Аутор је већег броја збирки приповедака, а написао је и два романа: Бакоња фра Брне и Ускок. Написао је и своју аутобиографију. Познате приповетке: Пилипенда, Поварета, Ошкопац и Била... Умро је у Београду 1908. године.

8. Овај је песник рођен у селу Заблаће поред Чачка 1880. године. Завршио је гимназију, али никада није матурирао. Водио је боемски живот и био чест посетилац чувене Скадарлије. Преживео је повлачење српске војске преко Албаније и доспео у Француску. Утопио се 1917. године у Јонском мору када је немачка подморница торпедовала лађу којом се враћао у Србију. Писао је изузетно необичне и тамне стихове које чувени критичар Ј. Скерлић није одобравао. Чувене песме: Нирвана, Можда спава, Огледало, Међу својима...

9. За свега 24 године живота написао је око 300 песама. За живота није објавио ниједну књигу. Рођен је у Великој Кикинди. Детињство је провео у тешким ратним околностима, а крај рата је дочекао као присилно мобилисан аустоугарски војник у Италији. Умро је од туберкулозе. Познате песме: Човек пева после рата, Домовина, Болница...

10. Припада оној групи писаца који су отишли прерано, али који су иза себе оставили дела кроз која ће живети вечно. Овај рођени Београђанин је живео свега 25 година (1892-1917), а посебно место у историји српске књижевности је заслужио јер је опевао страдања српских војника и народа у Првом светском рату, чији је и сам био учесник, претходно се борећи у балканским ратовима као двадесетогодишњак. Био је сведок трагедије српских ратника која их је задесила на острву Видо (збирка Песме бола и поноса). "Стојте, галије царске.." моћни су стихови његове Плаве гробнице.




11. Он је српски сатиричар и приповедач и своје је приповетке стварао у епохи реализма. Рођени је Шумадинац. Најпознатији је по својим сатиричним приповеткама, мада је писао и оне из сеоског и паланачког живота. Умро је у 35. години живота од туберкулозе. Најпознатија дела су му: Мртво море, Страдија, Вођа, Данга...

12. Оснивач српске драме и један од најбољих српских комедиографа је рођен у Вршцу 1806. године. Био је нежног здравља, рано остао без мајке. Студирао је права, био је професор на Лицеју у Крагујевцу и начелник Министарства просвете. Писао је уџбенике за разне предмете и учествовао у оснивању неколико важних културних институција тога времена. Славу је стекао чувеним комедијама: Покондирена тиква, Лажа и паралажа, Родољупци, Тврдица, Зла жена... Умро је у родном Вршцу 1856. године.

ШТА ЖЕЛИШ ДА УРАДИШ?

ВИДИ РЕЗУЛТАТЕ
ПОШАЉИ РЕЗУЛТАТЕ

Резултат теста