Вук Стефановић Караџић ,,Живот и обичаји народа српскога“
Сличну проверу у Word формату можете преузети ОВДЕ
Резултат теста
1. Старински српски обичај међусобног помагања у српским домаћинствима, који захтевају већу радну снагу и заједнички рад и који је добровољан, за који се не добија новчана надокнада, зове се?
2. Због чега је било потребе да пријатељи, комшије, целе породице из села, помажу једни другима приликом великих сезонских послова на њиви?
3. Вук Стефановић Караџић је поред сакупљања умотворина, лексичког блага, рада на језику, реформе језика, сакупљао и етнографску грађу. Ту је описао српске старе обичаје, сујеверје, митологију, као и живот српског народа тог времена. У одломку ,,Моба и прело“ из дела ,,Живот и обичаји народа српскога“ је приказано:
4. Највише се на мобу ишло да:
5. Највише су на мобу ишли:
6. Обичај је био кад иду на мобу да:
7. Обичај је био кад се враћају:
8. Један од облика женског међусобног помагања у селу. Обичај женског помагања и дружења током предења, ткања (израђивања тканине на разбоју), чишћења перја, круњење кукуруза, чешљања вуне, низања листова дувана, звао се?
9. Песма ,,Хитропреља и кујунџија" се певала кад је:
10. У песмама које су се певале кад је прело, у способностима, вештинама, такмичили су се момци и девојке. Ко у тим песмама побеђује?
11. Преља је:
12. Кујунџија је:
ШТА ЖЕЛИШ ДА УРАДИШ?
