УПОЗНАВАЊЕ
Кад је Ана кренула у први разред, родитељи су је водили у школу. Будући да није морала да прелази улицу, ускоро су је пустили да иде сама.
Иде Ана и тихо говори: – Баш жалосно што никога не познајем!
Али једног сдана опази цвет на приземном прозору. Док се враћала кући, учинило јој се да јој цвет намигује жутим оком.
Другог јутра испред куће, на углу улице угледа пса дугих ушију. На повратку је пошао за њом.
Из врта, где је заливала руже, поздрави је бакица:
-Добро јутро, комшинице! Идеш ли у школу?
И тако је Ана сваки дан некога и нешто упознавала.
Цвету би махнула, пас ју је пратио, с бакицом би попричала. Затим су јој се придружила деца која су ишла у истом смеру.
Ана је престала да буде бојажљива, усамљена девојчица. Више није желела да се држа за мамину руку него је сигурно корачала. На свом кратком путу до школе увек је откривала нешто ново.
Због тога је мала школарка била радосна.
Резултат теста
1. Ана је ишла сама у школу
2. Ана била тужна
3. Шта је угледала првог јутра?
4. Ко је за њом пошао другог јутра?
5. -Добро јутро, комшинице! Идеш ли у школу? Ово је Ану упитала
6. Ана је престала да буде бојажљива, усамљена девојчица.
7. На свом кратком путу до школе Ана увек је
8. Ко се на крају придружио Ани кад иде у школу?
9. Ана је престала бити уплашена и усамљена девојчица јер је:
10. Пас којег је срела Ана имао је
